U početku je diferencijalni i integralni račun uglavnom korišćen za proučavanje fizike, i većina matematičara sedamnaestog i osamnaestog veka bili su i fizičari. Ali, od 1750, kada su matematičari poželeli da otkriju šta se krije iza ogromne moći diferencijalnog i integralnog računa, poraslo je interesovanje za teorijsku matematiku, a ne samo za njenu upotrebu. Krajem devetnaestog veka, matematika je proučavala broj, oblik, kretanje, promenu, prostor i matematička oruđa koja se koriste pri ovim proučavanjima. Ovo je bio početak moderne matematike.
Porast matematičke aktivnosti u ovom veku najbolje se može opisati kao eksplozija znanja. Do 1900. godine, celokupno matematičko znanje moglo je stati u osam knjiga. Danas bi za to bilo potrebno oko 100.000 knjiga. Nisu samo nastavile da se razvijaju poznate grane, kao što su geometrija i diferencijalni i integralni račun, već je niklo i mnogo novih.
Na početku veka, matematika se sastojala od oko dvanaest oblasti:
- aritmetike,
- geometrije,
- diferencijalnog i integralnog računa i tako dalje.
Danas postoji između šezdeset i sedamdeset različitih oblasti. Neke od njih, na primer algebra i topologija, podelile su se na podvrste; druge, kao što su teorija kompleksnosti ili teorija dinamičkih sistema, potpuno su nove.
Нема коментара:
Постави коментар